Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas popodne u zdanju na Andrićevom vencu sa predsedavajućim Odbora za evropske poslove Bundestaga i saradnikom Angele Merkel, Ginterom Krihbauom.
Vučić i Krihbaum razgovarali su danas o bilateralnim odnosima, dijalogu Beograda i Prištine i evropskom putu Srbije.
Vučić naglasio je da su odnosi dve zemlje veoma dobri, kao i da ih karakteriše značajna saradnja na svim poljima, istakavši da je strateško opredeljenje Srbije punopravno članstvo u EU, kao i da je Srbija u potpunosti posvećena sprovođenju dugoročnih reformi.
Srpski predsednik zahvalio je na kontinuiranoj podršci Nemačke u procesu evropskih integracija Srbije. On je svog gosta obavestio o jednostranim potezima Prištine, odnosno s uvođenjem takse od deset odsto na sve proizvode iz Srbije i BiH.
Dvojica sagovornika saglasila su se da je Nemačka jedan od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije, kao i da je jedan od najvećih investitora u srpsku privredu i da je neophodno i dalje raditi na jačanju ekonomskih odnosa i trgovinske razmene.
Krihbaum je čestitao Vučiću na izvanrednim ekonomskim uspesima Srbije.
Visoki funkcioner nemačkih vladajućih demohrišćana (CDU) kancelarke Angele Merkel i od 2007. godine predsedavajući Odbora za evropske poslove Bundestaga, već dugi niz godina prati proces evropskih integracija Srbije.
Krihbaum je gotovo redovan gost i sagovornik zvaničnog Beograda.
Tim povodom je već nekoliko puta boravio u Srbiji, što ukazuje na važnost koju Nemačka pridaje procesu evrointegracija Srbije kao i na široku podršku koju Nemačka, kao fer i pouzdan partner, pruža reformskom procesu u Srbiji.
Foto: Tanjug
To je saopštila nemačka ambasada prilikom njegove poslednje posete u maju, kada je imao više sastanaka sa srpskim zvaničnicima.
Tada je, na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, poručio da je Srbija na pravom putu, na kojem može da računa na podršku Berlina, ali i da EU neće da uvozi nerešene probleme.
Tada je rekao i da rado dolazi u Srbiju da se lično uveri kako je ovde, jer se ne oslanja samo na izveštaje iz Brisela i sa drugih mesta.
Krihbaum važi za kancelarkinog čoveka od poveranja koji, kako se veruje, uglavnom nosi poruku kancelarke Merkel, a nemački i mediji u regionu prozvali su ga "Merkelin jastreb".
Foto: Tanjug
Krihbaum je otvoreno podržao kandidaturu Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima 2017. godine, rekavši da je aktuelni šef srpske države "simbol stabilnosti i konsekventnog evropskog puta Srbije".
Današnja poseta Krihbauma na njegovom oficijelnom sajtu nije bila najavljena.
Krihbaum:Jesmo uzdrani, ali ne i protiv da se diskutuje
Nemačka je uzdržana po pitanju inicijative za razmenu teritorija kao rešenja za normalizaciju odnosa Beograda I Prištine, ali, ako bi to bio deo paketa za rešenje, o tome treba diskutovati, rekao je danas predsedavajući Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga Ginter Krihbaum. Nemački zvaničnik, inače blizak saradnik kancelarke Angele Merkel, rekao je novinarima nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da je čuo za taj predlog. Nemačka je, istakao je, za razliku od Francuske, SAD, ali i Evropske komisije, uzdržanija po tom pitanju. - Ne mogu da govorim u ime nemačke vlade, jer predstavljam Bundestag, ali mogu reći da postoji strah kod nas da se takvo rešenje može negativno odraziti na druge regione - rekao je Krihbaum i dodao: - Takva mera nije nešto što može da reši ceo problem. Takva inicijativa može biti samo deo jednog paketa. Krihbaum je istakao da, ako ta mera može biti rešenje, onda o njoj treba diskutovati, ali je to, smatra, više u nadležnosti Evropske komisije. Uzdržanost Nemačke objasnio je uverenjem da, pored ostalog, ako se razmenjuju neka sela, stanovnici, na primer, mogu steći utisak da žive u pogrešnoj zemlji. Ukazao je i na moguće posledice po druge zemlje regiona, navodeći kao primer Makedoniju, u kojoj, podsetio je, značajni deo stanovništva čine Albanci. On je naglasio da u pronalaženju rešenja i Priština ima određenu odgovornost. - Želimo da napredujemo u pristupnom procesu i mislim da i od strane Prištine treba da bude više učinjeno - poručio je Krihbaum. Kako je rekao, Nemačka će iskoristiti svoj uticaj, jer je veoma zainteresovana za normalizaciju odnosa Beograda I Prištine, ali i u celom regionu, pošto, i pored ohrabrujućih primera, postoji još potreba za daljim razvojem. Srbija, prema njegovim rečima, ima ključnu ulogu u regionu i svesna je te odgovornosti. Upitan za nove carine koje je Priština uvela na srpsku robu Krihbaum je istakao da takve mere nikada nisu dobre. - Možete pretpostaviti da ja kao član jednog Odbora koji se bavi pitanjem EU ne mogu da smatram da su carine uspešna priča. Osnova EU su sloboda kretanja, robe, ljudi i usluga. Samo tako je moguće razvijati privredu. Carine znače da će roba biti skuplja, što povlači sa sobom da će se smanjiti potražnja - ukazao je Krihbaum. On je ponovio da carine nisu nikada rešenje i ukazao na to da SAD i EU trenutno razgovaraju o carinama zbog odluke američke administracije da uvede carine EU i kontramera Brisela. Krihbaum je podvukao da Nemačka podržava Srbiju na njenom putu ka EU. Preneo je novinarima da je sa predsednikom Srbije imao veoma dobar sastanak i naglasio da je posebno zapažen ekonomski razvoj Srbije. - Mislim da Srbija sada može da ubira plodove reformi koje je preduzeo Aleksandar Vučić 2014. dok je bio premijer - naglasio je Krihbaum ponovivši da se Srbija veoma dobro ekonomski razvija. On je podsetio da je Odbor kojim predsedava u Bundestagu nadležan za pristupne pregovore i ocenio da pristupni pregovori sa Srbijom napreduju. -Sa zadovoljstvom mogu da kažem da idemo napred, korak po korak. Srbija ima punu podršku Nemačke na njenom putu u EU - rekao je Krihbaum. Upitan za napredak po pitanju Poglavlja 23 i 24, Krihbaum je rekao da su to glavna poglavlja u pristupnom procesu, ujedno i najteža, uz Poglavlje 35 za Srbiju. -Iz oblasti ova dva poglavlja puno je reformi pokrenuto. Međutim još nismo na cilju, a jasno je da ni danas, a ni sutra, Srbija ne ulazi u EU. To su stvari koje moraju da se razvijaju. Evropska komisija nije jedina koja uočava napredak, već to čine i mnoge članice EU, a tako i nordijske zemlje - objasnio je on.
